Izbori su. Lokalni ovoga puta. Čovjek očekuje lokalne teme. One istinske. Ne providno asfaltiranje puteva, ne postavljanje tenkova ispred škola, ne jednokratne pomoći nama našim parama, nego poboljšanje društvenog standarda, zraka, saobraćaja, snabdijevanja vode, prostornog uređenja, položaja ugroženih, sigurnosti građana, tehnoloških parkova, itd.

Ali, na osnovu medijskih nastupa kandidata, parola sa bilborda i aktivnosti čelnika političkih stranaka, stiče se samo jedan dojam: kako je bilo do sada, tako će opet, bez obzira da li se radi o lokalnim ili opštim izborima. A to znači poznata retorika: Trojka svaljuje krivicu na SDA i DF, SDA na Trojku, Čović na Izborni zakon (čitaj Komšića), DF na sve na vlasti (čitaj Čovića i Trojku), Dodik na sve koji dirnu u Srpsku i srpstvo.

A mi? Po razgovoru sa građanima njima se politika toliko zgadila, danas više nego ikada, da većina ne želi ni da izađe na izbore.

Znači, glasat će samo interesne grupe. A rezultat se onda zna: sve isto kao i do sada. Jedna ili druga verzija iste matrice (“samo ne oni drugi”), a svi su isti.

E pa ljudi, ako nećete vi da skinete pijavice koje vam piju krv, ko će?