Svoji poetskim statusima na društvenim mrežama iz dana u dan umjetnik Stefa Simić hirurški precizno secira najzanimljive događaje iz svog života i okruženja. Momak koji ne bježi od istine, danas je svoj status posvetio Aleksandru Vučiću, evo šta je napisao …
Svaku nesreću je okrenuo u svoju korist i stavio sebe u središte svega.
Idemo redom, po godinama, a u komentaru, dole, širi spisak afera i ključnih događaja:
2012. Dolazak Vučića i SNS-a na vlast, hapšenje Miškovića i najavljivanje borbe protiv korupcije, pokazalo se kao prazna priča.
Jul, 2013. Andrea Bojanić, smrt. Sin Željka Mitrovića prolazi bez kazne. Devojčica letela 32 metra, tatin sin na slobodi, a tata nas preko 30 godina zaluđuje.
2014. Vlada smanjuje plate i penzije, čime je građanima uskratila preko 700 miliona evra.
Mart, 2015. Afera helikopter, gde je šestoro ljudi žrtvovano bez razloga, plus tek rođena beba. Bio je planiran TV prenos, umesto da slete gde su mogli, leteli su tamo gde im je naređeno i gde su bile kamere.
April, 2016. Savamala, rušenje, nelegalno.
Početak, 2018. Ubistvo Olivera Ivanovića i zloupotreba tragedije.
Kraj, 2018. Napad na Borka Stefanovića, paljenje kuće novinara i masovni protesti – “Stop krvavim košuljama”.
2019. Stalni atentati na Vučića, izmišljeni, i stavljanje mete na čelo svima koji misle drugačije.
2020. Zatvaranje, pretnje, maltretiranje građana, katastrofalno zdravstvo, ispušteni mnogi životi. Pre toga – najsmešniji virus i šoping u Milanu.
2021. Slučaj Belivuk i priča o… pred kamerama, na svim kanalima. Ispostavilo se da su pre toga bili batinaši u službi vlasti.
2022. Lažne dojave o bombama u školama i totalna destabilizacija.
2023. Masovna ubistva, neprimereno izveštavanje, gde uzročnici glumataju ožalošćene i pogođene.
2024. Nadstrešnica, 15 mrtvih i masovno prebijanje gradjana koji mirno protestvuju?
I kako posle ovoga ostati normalan?
I kako posle ovoga sačuvati zdrav razum?
Svake godine misliš da ne može gore. Može.
I da je dno dotaknuto. Nije.
I, naravno, niko nije kriv.
I šta god da se desi, niko neće biti kriv.
Kao ni sada.
Kao i nikada.
E, moj glupi narode,
Koliko god da te volim, žalim te.
Što nemaš kičmu, što nemaš ponos, što nemaš dostojanstvo.
Zarad koga, zarad čega?
Zarad malo vlasti i privilegija, progutati sve ovo i reći:
“Pa dobro.”
Nije dobro.
Nikako nije dobro.
Stefan Simic
