Iza sebe smo ostavili znacajan vikend. Mogli bi ga nazvati „VIKEND NADE“.

U BiH je bio poziv na BOJKOT trgovačkih lanaca zbog enormnog divljanja cena a u Srbiji PROTESTNI MARŠ studenata. Ako se sećate, pre nekoliko godina sam dva puta pozvala građane na bojkot proizvoda iz Hrvatske i Srbije. Podržalo me je hiljadu vas na Fb a stvarnog bojkota nije bilo. Konformizam je duboko u tkivu našeg čoveka. Ovaj bojkot je bio nekako stihijski, bez razumevanja građana. Ono „Haj`d Alija da je više vojske“. Donekle je uspeo u Hercegovini i među hrvatskom populacijom jer su ga doživeli kao podršku bojkota hrvatskih građana u lijepoj njihovoj. U Genocidnoj tvorevini bojkot je prošao onako, ni uspešno ni neuspešno. Negde su samo neosvešteni kupci remetili mir prodavcima a negde su dućani bili puni. U FBiH je također osrednji uspeh. U četvrtak je bila neviđena gužva, kupovalo se za celi vikend pa čak i više od tih potreba a petak i subotu je bio vidljivo smanjen broj kupaca. Dakle, BOJKOT je donekle uspeo. Kad vlasnici završe inventuru, neće se puno sekirati. Veća im je šteta od nametnute neradne nedelje koju je vlada donela pod ultimatumima HDZ-a i Crkve.

Organizatori BOJKOTA su morali građanima detaljno objasniti svrhu i razlog. Nisu veletrgovci jedini krivci za divljanje cena. Veći krivac je vlada. Vladi su u interesu još veće cene od trenutnih. Setite se, za vreme korone, Fadilovih komentara na visoke cene osnovnih životnih potrepština ili Čovićevog obrazloženja da će ako smanje cene i bogati kupovati jeftinije… Što veće cene, veći porez i brže punjenje budžeta. Ovoj nametnutoj veleizdajničkoj zlocinačkoj bandi to znači život u još većem luksuzu, još bahatijem trošenju naših para, još većoj pljački i još većem povećanju svojih plata. To je surova istina. Dokaz je da su zbog inflacije već sebi povećali platu za 13,2 %. Kad budu usklađivali penzije, nama će inflacija biti 3,2 %. Nije isto njima i nama. Oni svoju računaju samo na potrošačkoj korpi a nama računaju i delove za Titanik koji su pojeftinili 75 %, hranu za nosoroge koja je pojeftinila 80 %… Fašisti Nikšiću povecanje plate 500 KM a našem Ademu povećanje penzije 19 KM. Pravi SDP fašizam…

Dakle, rešenje svih nevolja gladnih građana je jednostavno. Treba organizovati demonstracije pred Vladom, zarobiti ih u uhlebima prenatrpanoj Energoinvestovoj zgradi sve dok oni taj i more drugih problema ne reše. Vlada raspolaže brojnim zakonskim instrumentima kojima se suzbija inflacija. Naravno, iluzorno je očekivati rešenja mirnim putem od fašiste Nikšića, četnika Mijatovića i revizora Hasičevića. Kao što rekoh, sa kolonom od Pofalica do Mljekare i nekoliko stotina hiljada poniženih građana, treba bandu zatvoriti u zgradu, isključiti im vodu i struju i psovati im svu rodbinu dok ne upristoje ovu državu. Neće biti na odmet građanima jedini instrumenti prisile – pajseri, oklagije, baskije i tarabe.

PROTESTNI MARŠ je bio nešto najveličanstvenije što smo videli u poslednjih 30 godina na ovim prostorima. Digli se novosadski i beogradski studenti, otrpeli prve manipulacije, laži i podvale pomahnitalog ludaka Vučića i uzbunili celu Srbiju. Okupljanje na Slaviji je bilo veličanstveno, kod Auto komande još veličanstvenije a ovaj marš i skup pred novosadskom železničkom stanicom najveličanstveniji. Celim putem od Beograda do Novog Sada su ih dočekivale hiljade i hiljade građana, nudile im osveženje i hranu, poljoprivrednici su decu štitili svojim traktorima od naleta Vučićevih ubica. U Inđiji im Vučićev načelnik nije dozvolio spavanje u sportskoj hali pa su deca spavala pod vedrim nebom na stadionu… Novi Sad ih je dočekao kao onomad što su dočekivali Tita. Ceo grad je bio na nogama (naravno, izuzev Vučićevih pacova). Poznajem dobro Novi Sad ali ne mogu da kalkulišem koliko je ljudi bilo na ulici. Znam samo da je bilo sve puno kao šipak od Futoške pijace do Železnicke stanice. Također, špalir Novosađana je klicao studentima od Sremskih Karlovaca, Sremske Kamenice, mosta Sloboda ali nisu mogli svi da stanu u Bulevar Oslobođenja.

Skup na mostovima je bio visokocivilizacijski. Važno je kazati da su studenti eliminisali sve huligane koje je Vučić infiltrirao među njih. Celi događaj je protekao bez najmanjeg incidenta, iza sebe su ostavili sve čisto i uredno.

PROTESTNI MARŠ je odjeknuo u Srbiji, regiji a bogami i u svetu. U Srbiji im se pridružilo tridesetak gradova a u Hrvatskoj tri!!! U Banja luci manja podrška kao i u Crnoj Gori. Naravno, kod nas ništa. Šta se nas tiču Vučić i studenti. Pametno. Nedajmo se bihuzuriti zbog svake budalaštine.

U nedavnom tekstu o Trampu sam dobila nekoliko prigovora što sam se uopšte mešala u te „srpske“ događaje. Nije me briga kako će to ko protumačiti – ja sam rođena u Vojvodini, u Novom Sadu završila muzičku školu a u Beogradu Fakultet muzičkog obrazovanja i Ekonomski fakultet + tri postdiplomska studija. Tu sam započela opersku karijeru i doživela brojne ovacije prilikom mnogobrojnih gostovanja. Da ste vi na mom mest, biste li to jednostavno mogli prekrižiti? Udajom sam se dobrovoljno odlučila da mi je domovina BiH i vrlo sam joj lojalan građanin. To nikako ne znači da sam se time odrekla Vojvodine, svog porekla, svog detinjstva i mladosti. Ovi protesti u meni izazivaju i niz uspomena, na dane kada sam se i ja ponosila sobom. 1966 godine nisam bila u Beogradu ali sam zato dala puni doprinos 1968-me u sukobu sa Milicijom ispred Radničkog univerziteta. Iz sukoba me razbijenog nosa i polomljenih noktiju izvukli Ivan Bekjarev, Lane Gutović i Gidra. Javno sam osudila huligane koji su obili nekoliko prodavnica i pravili štetu građanima te time uprljali našu borbu za pravdu.. Imam dojam da smo mi tada bili znatno naivniji ali smo aktuelizirali široku lepezu pitanje. Od studentskog standarda do rata u Vijetnamu. Vlast nam je rešila probleme u granicama tadašnjih mogućnosti bez osvete i denunciranja kolovođa demonstracija. Ovi današnji nisu naivni, ne nasedaju na Vučićeve provokacije ali…

Osim bunta protiv poludelog lažova, njegove strahovlade, užasne samovolje i neverovatne korupcije od Vučića do portira u zgradi Vlade – ne vidim ništa drugo. Ne zameram ja njima ni pokazivanje tri prsta, ni ljubav prema Srbiji, ni možda prenaglašenost pravoslavlja. Svako treba da voli svoju državu ali… Ostala sam uskraćena za pokajanje studenata zbog svih zločine Srbije u BiH, Hrvatskoj, na Kosovu u Crnoj Gori. Propuštena je prilika da srpski narod doživi katarzu i krene od nule. Ovako, bojim se da će studenti postići svoj cilj, zbacice Vučićev jaram ali će nakon njega sve ostati isto.