Najnelegalniji izbori su završeni izuzev mesta koja su pogođena neviđenom tragedijom. Odaziv birača nikakav. Naročito u gradovima gde su postojali svi uslovi za glasanje. 26 089 džabalebaroša se kandidovalo za državnu apanažu bez ikakvih obaveza i odgovornosti. Rulja s` koca i konopca. Uz to još 386 njiha”” se kandidovalo za načelnike opština.
Ovi prethodni, kojima je istekao mandat su se grčevito borili i zloupotrebili sve što im je bilo na raspolaganju da bi zadržali svoj mandat a time i svoje vozače, pratioce, sekretarice, savetnike i ufurane talove… Neće niko da radi, svi se hvataju politike. Inače, samo u lokalu mi imamo veći broj profesionalnih političara od država koje imaju 20 puta više stanovništva i koje imaju bogatiji budžet od našeg za stotinjak milijardi. Njima je skupo hraniti toliku gamad. Naravno, izbori su nelegalni jer vladajuće garniture decenijama ne ažuriraju biračke spiskove. Biračko pravo ima 3 406 088 građana a toliko nas ukupno nema ni sa tek rođenim bebama.
Garantovano je zloupotrebljeno minimum 90 000 – 150 000 glasackih listica. O CIK-u je izlišno trošiti reči. Oni su… ma nisu oni niko i ništa. To su obične krpe za brisanje podova u rukama vladajuće oligarhije… Ne znam rezultate a teško da ćemo ih ikada i znati jer rezultate dogovaraju oni koji kradu glasove, ali znam da se nikada prljavija i skuplja kampanja nije vodila.
No, skoro da me nije briga ko će glasove dobiti. Oni što odlaze su bili odvratni, lažovi, kriminalci, šovinisti, karijeristi, populisti…ljudski talog. Ni ovi novi ništa dobro nam ne smeraju. Sve je u senu bacila kataklizma koja se desila u noći sa četvrtka na petak. Izgubili smo ljude. Neki kažu 14, neki 21 a neki da se još za desetak ljudi traga. Tragedija je to koja mi razdire grudi. Bol za ljudima koji su nevini, ljudi koji su zaspali i u snu glavu izgubili u najgorim okolnostima, ljudi koji su sve izgubili, ostali bez svojih domova, imovine, uspomena, prijatelja, komšija… U ovakvim situacijama naši ljudi pokazuju da u njima ima ljudskosti, većina ih želi na bilo koji način pomoci. Solidarnost je uvek bila jaka strana kod naroda a nikakva kod aktuelne vlasti. Nisu se pretrgli niti plaho nasekirali. Prvo im je bilo da traže međunarodnu pomoć. Svi znamo zašto. Sećate se verovatno i one prošle, puno lakše poplave i milijardi i po pomoći koja je velikim delom završila u njihovim džepovima.
Sad nije važno ganjati krivce za ovu katastrofu. Ima vremena, kad ukopamo nastradale, kad saniramo odrone, kada bez straha od zaraze uklonimo uginulu stoku. Najvažnije je zbrinuti ljude. Zima je na pragu, treba im obezbediti krov nad glavom, hranu, ogrev, odeću i obuću. Nikšić im neće pomoci. Taj veleizdajnik nam se već predstavio kao totalno socijalno neosetljiva strvina. Hrani i čašćava uhlebe, svoju izbornu bazu a nije ga briga za narod. Čović je potpuno nezainteresovan. Niti se oglasio niti je obišao nastradale niti ima nameru. Benjamina čuva pare za Severinu. Zamislite koja je to idiotkinja. Severini i društvu je nonšalantno ponudila 800 hiljada a stradalnicima su poslali 100 hiljada. Važnije je gledati Severinine gaće nego nesretnim ljudima kupiti brašna, ulja, soli, krompira.. Trojka očekuje da narod uzme telefone u ruke i da skuplja pare. Narod će to uraditi, neka se ne boje, ali to je malo. Moraju shvatiti da su ugroženi i oni cija je kuća ostala čitava. Odnelo im je štale, stoku, mašine, hranu, drva…
Na kraju, umalo se i mi ne zadesismo usred te katastrofe. Jedan put mesečno idemo u Čapljinu kod našeg Adema iz Domanovića koji nam spremi desetak gajbi organskog voća i povrća. Šucmurasto je vreme bilo u četvrtak, pomalo padala kiša i kod nas i dole u Čapljini. Pred veče je poceo puhati jak vetar sa povremenim pljuskovima. Obično krenemo oko ponoći da sve obavimo a vraćamo se ujutro oko 7-8 sati. Bato se predomislio i otišao spavati. Ujutro smo čuli tragične vesti. Neka se Bog smiluje dušama poginulih a preživelim daruje svu moguću utehu i pomoć da prevladaju ovo što ih je snašlo.
Na slici su moj pas i moj passanger. Ena voli svog dedu, ne odvaja se od njega.