Ne mogu vam opisati koliko mi nedostaje rahmetli Avdo. Moram priznati da se prisiljavam kazati – rahmetli. Ja to ne doživljavam tako.
To je meni kao da vrtim njegov broj a automat mi posle treceg zvona saopštava da je korisnik nedostupan ili se ne javlja. Razumem ja to. Što sam starija, sve mi je to jasnije. Skoro sam ista kao ti što se ne javljaju. Po vas dan sam u avliji a telefon zvoni u kući – ja nedostupna. Ili ostavim ga u autu a telefon sam sebe zabavlja… Kako bilo, htela bih da neke stvari isteramo na čistac a Avde nema. Puno puta mi je govorio (i u ratu kad se nije znalo u kojoj ćemo se državi ujutro probuditi) da država ne nestaje kad je okupirana – DRŽAVA NESTAJE KAD SE NJEN NAROD ODREKNE SVOG JEZIKA. Jezik je vitalni organ svake države.
Nije moje da ga čuvam. Ja čuvam svoj, mađarski jezik a govorim sa vama onim koji sam naučila na fakultetu. Vaše je da bar jezik sačuvate ako već nemate volje ni za šta drugo. Ne boli, nije teško i potpuno je besplatno. Sopstveni jezik a time i državu, prvo izdaju političari i mediji.
Pažljivo slušajte bilo kog političara i uočićete da se koristi izrazima i frazama koje nikada u ranijem životu nije. Nacionalizam se sam po sebi povezuje sa izdajom. Ako nam je preči neki daleki narod naše veroispovesti od naših komšija pripadnika nekih drugih naroda, mi smo vec izdali svoju državu i spremni smo za njen nestanak. Ako iz istih razloga prihvatate jezik “svoje matične države”, vi u stvari više i ne priznajete državu u kojoj ste rođeni.
Najbolji primer su nam Hrvati, posebno hercegovački. Pomahnitali su. Odrekli su se svog prekrasnog jezika, izuzetno melodičnog dijalekta da bi koristili odvratni hrvatski novorijek. Političari ih uveravaju da je to njihov iskonski jezik. Zar je narod toliko glup da ništa ne proverava. Zar je teško uzeti bar jednu knjigu njihovih velikana, recimo iz 19 veka (fra Grgo Martić, Ivan Frano Jukić, Marijan Šunjić…) i pročitati bar jednu stranicu. Videli bi za minutu kako su govorili njihovi preci. Ni nalik HDZ-ovom novoreku. Kod Srba se ekavica nije primila. Voleli bi ali ne umeju pa su odustali. Njima su draži ovi Pink, turbo folk izrazi koje koristi beogradsko podzemlje i jeftine starlete. Bošnjaci se tope, nisu više homogeno nacionalno biće. Veliki broj simpatiše Hrvatsku i koristi njihov rečnik. Gotovo su zaživele reči od preko Save – slastica, šetnjica, postaja, poglavito, osebujno, promet (saobraćaj), članak (član), sustav, uhićen…
Nije mi jasno zašto mediji u Sarajevu koriste hrvatski jezik. Na N1 TV voditelji, Bošnjaci govore hrvatski. I na ostalim TV također. Zašto?
Zašto uopšte niko ne poštuje bosanski jezik u državi Bosni i Hercegovini. To nije nikakva tolerancija nego planirano urušavanje države. Na privatnim TV može da govore po svome ali državni emiteri MORAJU govoriti bosanskim jezikom. Zamislite da na francuskoj državnoj TV spiker, rodom iz Alžira govori arapskim jezikom. Nenormalno, jel`da? A kod nas je sve normalno pa i da slušamo te nakaradne izraze u sred države Bosne.
Dugo i dosadno bilo da pišem o primitivnoj i nepismenoj upotrebi stranih reči i izraza kojim skrnavite svoj lepi jezik. Slušajte pažljivo političare, sebe i medije. Ako ste imalo patriota, biće vam žao svog jadnog i napaćenog jezika ili će konačno biti jasno da ovu zemlju više nema ko da brani.
Juče sam doživela 78-mu. Dobre su to godine. Primila sam puno čestitki i svima se ponovo zahvaljujem. I onim koji su mi čestitali na stranim jezicima… Nisam posebno slavila. Sutra imam jednu dnevnu operaciju a u decembru poprilicno ozbiljnu. U takvom ambijentu se ne slavi ali ipak, Bato mi je priredio radost. Kupio mi je nekoliko lepih parfema i kolonjskih (naših omiljenih iz mladosti – Kölnisch Wasser , Shalimar, Romance). Napravio je i ovu super ukusnu tortu (iako nije još završno ukrašena, ni jedna domaćica ne bi je se postidela) a bilo je i delicija na stolu. On ne propušta priliku da pravi ono što voli. Ne zameram mu, to je sada i moj izbor.
