Kroz istoriju se brzo a za nas sporo ruše mitovi i silom stvoreni autoriteti. Mi bi hteli da to ide brže, ali ništa se ne menja samo od sebe. Dakle, od nas zavisi.

Najnoviji srušeni autoritarni sistem se zbio u Siriji. Nakon 50 godina vladavine oca i sina, sirijski narod je dočekao smenu. Kakva će ona biti, niko to ne zna ali opet zavisi od naroda. Hoće li narod pognute glave ustoličiti novog tiranina ili će ultimativno zahtevati slobodu u ovom trenutku niko ne zna. Kad prođe euforija voda će biti malo bistrija, naziraće se dalji razvoj situacije.

Ni jedan autokrata nije sam prepustio vlast. Borio se svim sredstvima da je zadrži. Oni jednostavno smatraju da su Bogom dani za presto i da je presto stvar dinastije. Umre otac, zajaše nas sin. Kad zagusti, kad narod započne opasne bune protiv njihove tiranije ili raskošnog života, oni posežu za svim mogućim sredstvima – prvo diskreditacijom kolovođa pobune, pa policijskom torturom, pa onda pretnje vojskom a na kraju uvedu narod u međusobni rat. Ima puno takvih primera a najsvežiji je u Siriji. Bašar je odabrao građanski rat ali je ipak na kraju zbrisao sakriven iza sanduka u ruskom transportnom avionu, kod svog kolege Vladimira Putina, danas autokrate br. 1 u svetu.

Mi se ni po čemu ne razlikujemo od tih svetskih zlih faca. Čim zasednu u fotelju svi od naroda izabrani lideri (a kod nas nametnuti od belosvetskih fašista) se inficiraju autokratijom. Znamo kako su se svi ponašali od prvih višestranačkih izbora – Tuđman, Milošević, Izetbegović… do današnjih tvorova Vučića, Plenkovića, Dodika, Mandića, Porfirija, Čovića, Bakira, Dine narko-dilera, krmka Stevandića, fašiste Nikšiča, nenormalnog Forte…

Nisam psihijatar ni psiholog ali poznajem istoriju a umem da posmatram i upoređujem dešavanja. Ne umem da objasnim ta njihova stanja ali sam sigurna da će mnogi lideri rizikovati građanski rat samo da bi sačuvali presto. Ovde ne mislim na Dodika. On je kukavica. I prošli rat je eskivirao. Opet će pobeci na vreme i zaboraviti preko noći da je on taj svoj narod opljačkao i uveo u krvoproliće. Strah će biti jači od želje da sina Igora ustolici u lidersku fotelju Genocidne tvorevine. Ne mislim ni na Bakira i Čovića. Oni ne umeju da prave mušku decu pa im se gasi loza. Ništa od dinastije i plemićkih ambicija. Ali, to ne znači da ce mirno napustiti tron. Ni govora. Nakon velikog Bakirovog poraza na prošlim parlamentarnim izborima (doduše uz veliku pomoć fašista i okupatora Šmita i Marfija), nije mu palo na pamet da kaže svojim ljudima „ Ja ovo ne znam raditi, odoh trošiti što je moja familija nakrala a vi sebi nađite pametnijeg“. Ne, on je očistio stranku od konkurencije i kritičara, nariktao unutarstranačke izbore po svom šnitu i glatko zadržao prestolje. Uz to je još radikalizirao i onako radikalnu SDA.

Plaše me Vučić i Plenković. Obadvojica su ludaci, obadvojica su naoružani do zuba, za obadvojicu su svi koji ih kritikuju državni neprijatelji, obadvojica će hladno okrenuti svoje pristalice na demonstrante (+ upotrebiti silu-policiju i vojsku). Ali će pasti jedan dan i bežati transportnim avionima iz države. Svi će oni jedan dan pod zemlju (Propustiše ovih dana idealnu šansu Dodik, Bakir i Nikšić. Stigla ih je božija kazna. Mile je fasovao rak jednjaka zbog činjenja svih krivičnih dela koji postoje na svetu, Bakira strefila hercika zbog privatizacije, pljačke, izdaje, sefa u Narodnoj banci, papučarenja a Nikšića stigle suze penzionera, teških bolesnika, invalida a naročito postradalih u poplavama. Sledeći put bi ih ja dobrovoljno operisala – nema šanse da bi preživeli). Do sada ni jedan nije ostao doveka. Ili su ubijeni kao besna paščad ili su crkli od side u nekom Putinovom bordelu. Ja mislim da Nikšić, Dino i Forto neće biti te sreće, a bogami ni ustaški poglavnik Čović, papučar Bakir a ni smrfljivi šljam Mioković. Bili su šuftovi prije nego su se dokopali vlasti, bice šuftovi i nakon toga. Šuft je samo i uvek šuft. Nema za njih transportnih aviona. Nikome nisu važni, samo su tuđi plaćenici, pristali na veleizdaju za šaku dolara. A, takav ološ gazde ne spašavaju. Dakle sudice im i staro i mlado pajserima, parmacima, oklagijama. Nismo mi fini kao novosadski studenti i đaci. Daj, Bože da to dočekam. Amin!!!

Slika inače zorno pokazuje našu tragičnu stvarnost. U Beogradu stotinu hiljada studenata izašlo na ovoj zimi da razbije glavu Vučiću a kod nas nema ih ni da drže ovaj transparent a kamoli da j..u majku Nikšiću, Forti,i celom Veću ministara. Čak ni stradali i poplavljeni nisu izašli da se bune.

PS. Pa moji Fb sapatnici, svi vi koji verujete u ono što niko do sada nije video i svi vi koji ni u šta ne verujete ali volite šušur, bajke, dobru klopu i kapljicu – SRETAN VAM BOŽIĆ!

Želim vam da živite i preživite, da durate i izdurate jer kraj jednom mora doći (ili nama ili njima).